Prof.Dr. Leon Kojen

Italy: http://www.annapizzuti.it/database/ricerca.php?a=show&sid=9959

Grave: http://www.makabijada.com/dopis/gradovi/grobgd/pocas/DSCN1115.JPG

Prof. dr med. Leon Kojen rodjen je u Beogradu 1876  godine, gde je završio osnovnu školu i osam razreda gimnazije sa položenom velikom maturom Prve beogradske muške gimnazije. Po završetku gimnazije otišao je na medicinske studije u Beč gde je kao odličan djak završio medicinski fakultet i po odsluženju vojnoga roka bio poslat od srpske vlade na specijalizaciju urologije i opšte hirurgije, koju je završio i vratio se u Beograd, gde je svojim stručnim radom, sposobnošću i velikom stručnom spremom ubrzo postao i šef Drugog hirurško-urološkog odelenja opšte državne bolnice u Beogradu, da bi ubrzo po osnivanju Beogradskog medicinskog fakulteta postao redovan profesor na katedri urologije. Prof. Kojen je isto tako bio i dvorski lekar, kao i lični lekar kralja Aleksandra Karadjordjevića. On je balkanske ratove i Prvi svetski rat proveo na frontu, radio je aktivno sve do početka Drugog svetskog rata, kada je u početku maltretiran od nacista, docnije iako Jevrejin, dobio od okupatorskih vlasti na intervenciju Ruminskog dvora putne isprave za odlazak iz okupirane Srbije, kada je otišao u Novi Vinodol i pridružio se svojoj supruzi Vizi i sinu Milanu, a odatle otputovao u Englesku, gde se aktivno kao naučni radnik bavio svojim humanim pozivom. Da napomenem još i to da je pok. profesor Kojen operisao i rumunskog kralja Ferdinanda od raka na čmaru i tada postao i glavni lekar konzula Rumunskog dvora. Odmah po oslobodjenju naše domovine prof. Kojen se vraća u oslobodjenu domovinu i preuzima svoju raniju dužnost. Na dužnosti je ostao sve do svoje smrti. Prof. Kojen je bio ne samo čuven kao hirurg, već i kao vrlo plemenit i human čovek. On je operisao siromašne i one bolesnike plitkih džepova besplatno, davao je velike priloge za humane i dobrotvorne svrhe, i bio veoma napredan i čovek širokih ogleda. Njegova pasija bili su trkački konji, imao je svoju ergelu a bio je i strastveni pokerista, poznati posetilac beogradskoj “Džokej kluba”. Bio je to veliki patriota, voleo je svoju domovinu, ali nikad nije poricao ili krio svoje poreklo. Nekoliko godina posle njegove smrti, umrla je i supruga Viza